ИСТРАЈ РОДЕ ДО СЛОБОДЕ

Одлази циркус из нашег малог града,
играо је последњи пут !
И земља је цела један циркус била
од разузданих циркузаната
сва постала је гњила.

Дошло је време, да се очисти земља
од поганштине и људи без душе.
Таквих нам је доста и преко гуше
што ову земљу због нафте
и неких руда буше!

Што земљом роваре а народ тлаче,
и због којих ми се често плаче!
Доста је било и туге и плача,
расти Србијо никад лепша и јача !

Пример покажи и осталој браћи
и њима обасјај тај пут.
Како до среће, те искре живота
што Бог нам даде на дар,
да увек пред њим исправно чинимо,
људе и правду волимо а Њега славимо !

Долази време да усправно ходимо,
својој деци да срећни кажемо:
Ово је децо ваша планета зелена
и живот који је вредно живети на њој.

Мирише слобода,
и небо је опет као море плаво
а житна поља жута као сунце сјајно.
Сад бришемо границе,
да окупимо Род свој
што га расуше по земљи целој,
да затре му се сав траг.

Остало је памћење
и враћа се сећање,
како смо некад у слози живели,
са чуђењем тешким често се питали,
како смо им то дозволили ?

Што је било, било је
нећемо о томе сад !
Велики посао нас чека,
да вратимо живот
какав је био пре него
што дочекасмо његов пад.

О, како му је дуго трајао сан,
чекајући поробљен...
Сад кличе, сав срећан
у освит зоре и слави надолазећи дан !

Изморен тешко у срцу још снаге има,
да усправно стане и каже њима:
Доста је било похлепе и страховлада!
Слобода је живот !
Ми СЛОБОДУ бирамо сада !

Мирољубиви је народ
кроз муке пролазио тешке
и успут правио грешке.
Из њих је учио, падао и устајао,
знајући да истрајати мора. 

Сачувати све људско, хумано и добро
насупрот искушењима да испадне кобно.
И никад поклекао у намери није,
да битку за слободу он до краја бије.

Док светлосним мачем што сија у мраку,
добија битку због које је дошао.
Он Земљом ходи,
док мир и љубав у срцу носи
а истином крчи своје путе.
Како би једном, кад осване тај дан,
ходао земљом слободан и насмејан.

Хвала ти Боже, што родих се баш сад,
да дочекам то свитање зоре
и прекинем ружан сан,
где ћу са поносом рећи да живех
животе многе и дочеках тај дан.

Сад слободно крочим по земљи својој
и кличем на сав глас,
да МИР, ЉУБАВ И ИСТИНУ
не напустих ни за час!

Буди се Pоде, спавао си доста,
време је похода и преласка преко моста,
што створише га људи достојни за нас
послати од Бога за спас.

Јоś један је Човек од Бога послат,
да подсети народ свој,
да никада више не наседне на приче,
да проливањем крви и у рату, док кличе,
може остварити о слободи свој сан.

Само љубављу својом и миром у души,
овај накарадни систем ће моћи да сруши !
Да љубав је његово најјаче оружје
и само док мисли главом својом,
нико му ништа урадити не може!

Начинише тај пут, утабаше стазу,
да можеш лакше скинути ланце
јер окован тако, продати те може свако.
Рођен си, да слободан земљом ходаш
а не да се неком туђину продаш.

Сад љубав те зове,
да све ноћи док будан си чекао дан,
замениш за живот леп и миран сан.
Да ливаде зелене и житна поља
Србије земље твоје
миришу и слободно се њишу,
док реке њене својим слободним током
купају ноге деце босоноге.

Буди се мој Pоде и истрај до слободе,
освануо је тај дуго очекивани дан !
Слобода те чека, сва озебла и мека,
да те у загрљај прими
и не пусти тебе никада више,
да живиш слободан све док дишеш,
док песме о слободи својој,
дуго сањаној пишеш
а после их певаш на сав глас !

Нек ори се Земља од песме твоје
и кола што испреплетоше ноге за час,
као некад посред њиве
коју си заорао баш.

Створен си слободан, такав и остани,
оличење правог људског бића постани
и друге научи јер због тога си рођен
на Земљи овој, ти Богом си вођен.

Буди се Pоде, чујеш ли птица пој?
ТЕБИ ПЕВАЈУ
ЈЕР ТВОЈА ЈЕ ОВА ЗЕМЉА
И СВЕ ШТО ВИДИШ НА ЊОЈ !

Снежана Латиновић