Када је толико оспоравани др Душан Дунђер од стране људи који нису свесни свог незнања изјавио да ће полиција и војска бити уз народ, наравно да су ретки они који су схватили шта је рекао. Као по правилу, деца у телима одраслих људи без знања, а која слепо верују да су најпаметнија, и дан данас критикују овог великог човека због ове његове изјаве.
Наравно да би схватили и о чему се овде ради, морамо се вратити у описану прошлост, била она истинита, или не. Али итекако је поучна.
После Изласка из Египта, Мојсије води народ преко Црвеног Мора и доводи га до пустиње. У тој пустињи проводи 40 година са народом који је избавио из робства. Само се намеће питање, зашто је држао овај народ 40 година у пустињи коју је народ могао да препешачи за недељу дана ? То је урадио из разлога што је тај читав народ рођен, одрастао и живео у робству читавог свог живота. Менталитет робства је веома опака "болест", која итекако зна да репрограмира умове људи, што можемо видети и данас у друштву у коме живимо. Људи који поседују менталитет робова, верују да ће њихове проблеме увек неко други да реши и да све што треба је да слушају наредбе са ТВ-а и осталих медија. То је довело до тога да су многи људи данас у Србији итекако испрограмирани и верују да о њима брину они за које верују да су њихови изабрани представници, несвесни да они никога нису изабрали. И већина од њих била би спремна да у недоглед одлази на „боцкања“ и „бодење“, само ако им лице са ТВ-а каже да ће то „бодење“ бити за њихово добро. Без критичке мисли о било чему, већина становништва је и даље спремна да све наредбе слуша безпоговорно и да препусти решавање њихових проблема онима који чак и када би стварно желели да реше те њихове проблеме, не би умели. На страну то што су они део проблема и само његова последица, а не и део решења, како људи са робовским менталитетом верују.
Овај проблем је постојао и у време Мојсија, био он реална личност из историје, или фиктиван лик итекако поучне приче. Људи тада, људи сада, менталитет робова се није искоренио из људи. Мојсије је из тог разлога држао народ у пустињи 40 година, како би се родиле генерације људи на слободи које нису оптерећене овим менталитетом и које и не знају из прве руке шта је то Египат и робство.
Већина међу онима које је Мојсије избавио имали су уверења да их је он уништио и да им је било много боље у Египту. По систему, „тамо смо имали барем сигуран смештај и храну“, или „ја сам могао да напредујем, мало ми је фалило да постанем вођа групе, или наредник“, као и „могао сам да добијем статус слободног човека, јер ми је мало фалило, а да се онда и обогатим, будем моћан и да се ја питам о нечему“. Несвесни да је систем робства увек исти, само постоје нијансе по којима се људи привидно разликују. Људи који не знају шта је слобода, тешко им је објаснити да је то нешто сасвим супротно од система у коме су живели. Овде је велики проблем и људски индивидуални его, као и гледање искључиво личних и себичних интереса, јер су људи програмирани од стране друштва да је свако себи једино битан и да осим себе не треба да гледа шта се око њега и дешава.
Да се вратимо на Душана и покушамо да схватимо шта је значило то када је рекао да ће полиција и војска бити уз народ. Овде су у питању добри људи у лошем систему. Душана слободно можемо назвати визионарем који је знао да мора да дође време када ће се добри људи који несвесно одржавају лош антисистем пробудити и схватити да су манипулисани све време и да им је наметнут менталитет робства преко школства, институција и медија.
Да би дошло до промена и овај пут исконске слободе, а не привидне и лажне заменом водећих људи у држави и институцијама, који су такође под контролом невидљивих руку које вуку све потезе из сенке, морају да се освесте и пробуде сви они људи који несвесно тај систем и одржавају. Морају да се излече ове врсте наметнутог менталитета, да схвате где такав став у животу води и да заузму страну добра којој и припадају, иако у овом тренутку тога за сада нису свесни. Другим речима, добри људи који се налазе у службама безбедности, правосуђу и тужилаштву, војсци и полицији, морају да се освесте и схвате да њихово деловање у антисистему који је читавом народу наметнут преко лажи, страха и илузија, уствари одржава тај антисистем чији је циљ да на крају уништи већи део народа, а онај мањи део који претекне тотално пороби. Морају да схвате да у блиској будућности њихове услуге неће бити потребне антисистему, јер ће њихове послове које сада обављају преузети вештачка интелигенција, прво преко 5Г мреже, а касније и преко 6Г мреже и роботизованих људи. Самим тим они ће бити колатерална штета и доживеће исту судбину свог народа, коме сада несвесни намећу својим деловањем антисистем, који је за народ створило зло, из разлога што немају свест да боље постоји и да итекако може бити боље. Не схаватају да ће и њихова деца страдати, да је потребно да се стварно пробуде и освесте, престану да одржавају тај и такав антисистем и да заузму страну будног и достојног народа. Једино је на овај начин могуће да се дође до промена и рушења сатанистичког антисистема у коме више неће постојати лажни ауторитети, политичке партије и политичари који су сви од реда непријатељи народа, све време свесни свог рушилачког деловања. Једино издизањем добрих људи из овог лошег система, који ће престати да одржавају тај антисистем, и заузети став који је на страни добра, можемо доћи до промена и тоталне слободе.
Они који су се пробудили пре осталих треба да схвате да су они Позвани и Изабрани од стране Бога да им се то и деси. И мора да знају да постоје људи који су будни чак и неколико деценија и да све време раде на томе да до слободе дође.
Морају да знају, такође, да су постојали људи који су деловали у складу са добром, а који су све време били свесни да до промена неће доћи током њихових живота. То се зове тотално несебично давање за крајњи циљ у коме они лично неће уживати, а то је победа добра и исконска слобода свих људи на Земљи који ће се родити после њих.
Коначно морају и будни да одрасту,и да престану да се понашају као деца којој је неко одузео играчке, у моментима када неке ствари у најмању руку не разумеју, ма колико за себе мислили да су будни и да све најбоље знају. Морају коначно да одрасту и схвате да нема спаситеља изван њих самих, да не чекају на било кога, и да су они ти који су Позвани и Изабрани од Бога да последњу борбу против зла поведу својим деловањем у складу са Богом.
Сви заједно морамо да делујемо у правцу да се несвесни људи што пре освесте, без свађа и подела, уједињени. Једино смо уједињени јаки и једино тако можемо успети, како би избегли тих 40 година колико је потребно да се смени генерација робова генерацијом људи рођених у слободи, које нису успели да избегну Мојсијеви следбеници.
Време је да сви коначно стварно одрастемо!
Да своје животе и своју слободу узмемо у своје руке.
Једном за свагда!