Од хлеба и игара,
остаде само игра илузија!
Фудбалери се не случајно приказују као некакви борци за Србију и интерес Србије, као јунаци и хероји Србије, док се све време крије истина да су они борци за свој лични интерес. Док се за то време реални борци за Србију и њихова борба, прави јунаци, крију од очију јавности и за њих нико и не зна. Било каква победа, или трофеј, за Србију и људе у Србији немају ама баш никакав значај, нити живот људи мењају на боље. Од било које победе у фудбалу, народ у Србији нема никакву корист.
Фудбалери који су преплаћени и који за један дан добију новац који им ни по чему не припада, више него што просечан човек може да заради за читав свој живот, нити су било какви борци за Србију, нити су јунаци, а још мање раде било шта добро за Србију. Коначно је дошло време да се људи у Србији запитају, откуд долази тај новац којим се фудбалери плаћају и ко и где, као и на који начин, је тај новац зарадио како би се он дао фудбалерима. Неко, негде, тај новац мора да је створио својим радом.
Сви европски клубови којима они припадају дубоко су уплетени у злочине и криминал, од којих су најопаснији трговина децом и педофилија. Већина фудбалера за то зна, као и што зна за уплетеност политике у фудбалу и клубовима, али нико од њих никада на ту тему није рекао ништа јавно, да би се било ко од њих и могао назвати херојем и јунаком. Они се баве својим животима и личним интересима и ту је за њих крај.
Помажу политичарима како би политичари остварили своје личне циљеве, који су по правилу у супротностима са циљевима народа у Србији. У Србији се фудбалски клубови издржавају парама овог народа из буџета, а тај новац је зарадио баш тај исти народ, без да је ико тај народ питао да ли сме његов новац да даје фудбалским клубовима. Док се са друге стране, деца у Србији лече преко СМС порука, где се такође преко разних фондација које тај новац прикупљају, пола пије, пола Шарцу даје.
Лажни јунаци које зовемо фудбалерима ћуте, трпе, намештају утакмице, гледају себе и не замерају се онима који уништавају како овај народ, тако и народе широм Европе и света. У свему овоме им помажу и медији који их промовишу, јер где се против народа ради, наравно да су ту увек присутни и такозвани медији. Они стварају лажну слику и лажне јунаке од оних који нису никакви јунаци, него раде искључиво за себе и свој интерес. Као и за интерес оних који преко позиција моћи које су узурпирали државним ударом, све време сатиру и уништавају овај народ. По систему, трећину су раселили, трећину побили перфидно, а трећину преко медија, ријалитија и спорта увукли у сатанизам.
Народ у Србији несвестан какав јесте, уопште не схвата да ништа лепше и боље по њега није могло да се деси, него да Репрезентација Србије испадне са такмичења у Катару. А то све из разлога што ће људи у Србији морати да се врате реалним проблемима Србије и својим реалним личним проблемима.
Да погледају око себе и у себе и добро загледају чега све тамо има, а чега не и шта све ту фали, а по сили закона би требало ту да буде.
Пре, или касније, већина у Србији ће схватити да су од овог Светског Првенства и Репрезентације Србије, али не и Србске, имали много више штете, него користи. У сенци њихових утакмица, далеко од ушију и очију јавности, одвијале су се стравичне издаје од оних које медији представљају као њихове представнике у виду председника и министара, а који су у реалном свету и по свим законима и Уставу у државном удару.
Буђење и трежњење ће бити болно за већину. Али боље и болно, него да заувек остану успавани и пијани и као такви буду одведени до тачке без повратка. До провалије према којој их намерно воде наметнути им лажни представници, где ће скончати своје животе тотално несвесни. Несвесни и све време бринући зато што Репрезентација Србије није освојила Светско Првенство.