Чувари Устава ГДЕ СТЕ?
Последњих 250. и више година је период када су државе нагло почеле да се уређују по Уставу и законима. Пре тога су постојали властелини и народни зборови који су представљали неку врсту власти, али су се они превасходно ослањали на Божје законе и правду.
Може се сматрати да су постојање Устава и закона нека врста обележја савременог доба, и где се већ постављају правила понашања и рада на основу тако донетих аката. За обављање посла у државној служби полаже се свечана заклетва којом се обавезују да ће своје активности обављати пре свега у складу са Уставом, као и са другим законским одредбама.
Ова заклетва се превасходно односи на припаднике војске, полиције, судије, адвокате.
Као што се може видети приличан број људи који би требао да брину о нашој сигурности, безбедности и поштовању права.
Може се помислити да је направљен пропуст и да нису поменути посланици у скупштинама као и чланови владе и министри, који такође полажу заклетву ступајући на дужност. Осим часних изузетака, њих не можемо сврстати у чуваре наших права, јер су то људи који су прво положили заклетву политичкој партији чији су чланови.
Као што су учени људи још с почетка 20 века установили да су политичке партије само интересне групе, што доводи до закључка да су они превасходно положили заклетву богу новца, те из тих разлога њихово полагање заклетве приликом устоличавања у министарске и посланичке фотеље је само фарса и представа за лаковерни народ.
Жалосно што је таквим људима уопште дозвољено да представљају било какву власт у овој земљи, јер величина њихове издаје, у последњем периоду је толико видљива и очигледна да се човек запита зашто им је то дозвољено!
Где су чувари Устава?
Човек се не може отргнути утиску да је једна велика група људи, која је положола заклетву да ће поштивати Устав у свом раду, поклекла или се једноставно сакрила од групе политиканата и превараната.
Зар је исчезла храброст новог нараштаја , иако су потомци предака који су храбро и неустрашиво бранили нашу земљу и домове.
Зар је могуће да је војска и полиција заборавила на јуначка дела наших предака, као и да ли су адвокати и судије заборавили да изнад свих закона је Божји закон, који је увек на страни правде истине и слободе.
Зар су наши предци давали своје животе узалудно!?
Може ли се пробудити тај угушени пламен у срцима људи који су се заклели да ће бранити своју земљу до последње капи крви, а овамо се сакривају иза комформистичких идеала и са посебном пажњом се брину да се небаве својим послом. Верују да је потребно ћутати и трпети, не освртати се на опште стање у друштву, и надајући се да ће на тај начин избећи судбину других и да ће њима бити добро. Као да не виде да на тај начин истовремно уништавају будућност своје деце.
Или је можда Слобода забрањена у овим временима!?
Историја нас учи да када год су се људи понашали кукавички и дозвољавали да издаја и лаж прођу некажњено, увек су се дешавале страхоте и наш народ је преживљавао Голготу. Сведоци смо да се нацизам повампирио, концентрациони логори су постале читаве државе, читави народи су означени за одстрел. Листа забрана и ограничења је све већа, као и страх који се јавља у незаштићеним људима. Наше је основно право да се томе супротставимо, због нас самих, због наших потомака и у част наших предака.
Зато се народ све чешће пита где су наши чувари, наши заштитиници!?
Пре извесног времена млади офицори војске Србије су маршевским кораком прошли поред једине легитимне Привремене Скупштине народа достојног Србије, који су тренутак раније положили свечану обавезу и управо се заклели да ће поштовати Устав.
Да ли им је у бату корака, тако брзо исшезла порука заклетве коју су неколико минута раније положили и свечано у строју одмарширали у заборав, или се овај народ још увек може надати њиховом херојском повратку.
Ово су времена када се мора стати на страну добра и бранити свој народ од свих зала. Човеку се не дешавају често у животу ситуације када је појединачна одлучност и храброст битна за опстанак читавог народа. Али управо сада живимо у таквим тешким временима, када је потребно да се сви сложно супротставимо злу, ради наше будућности. Човек не сме пропусти овај тренутак истине пред Богом и народом.
Два основна, неопходна и неизбежна услова за живот достојног човеку су Слобода и безбедност.
Безбедност без Слободе је робство, а Слобода без безбедности је анархија.
Зато и постоје институције ситема које се брину о Слободи и безбедности, како би се обезбедило благостање своме народу.
Ви који сте чувари устава, сигурно знате да је сходно члану 2. народ носиоц суверенитета, и да нико, “ниједан државни орган, политичка организација, група или појединац не може присвојити сувереност од народа, нити успоставити власт мимо слободно изражене воље народа”, те је стога ваша обавеза да реагујете. Можете се сакривати и правити да ви ту ништа не можете да промените, иако заборављате да сте баш ви положили заклетву да ћете радити по уставу. Можда ћете успети да убедите друге да није ништа зависило од вас, али ваша душа и Бог ће сигурно знати да ли је то истина или не.
Покрените се и помозите свом народу или занавек нестаните!
Пробуди се народе!
Само будан народ је Слободан народ!