Хеј што Србин још се држи крај свих зала?
Песма нас је одржала њојзи хвала"
Јован Јовановић Змај
Чудновато је било ово вече под сводовима Руског дома где је 8. децембра одржан добротворни концерт " Мирно небо за дечји осмех 2" под слоганом Срби и Руси за децу са Косова и Метохије. Испреплетане су судбине наше у коренима давнина. У овим тешким данима за све нас, осећали смо снажну, братску, љубав руског народа. Осетили смо силину емоција које носе речи песама које позивају у бој и лече ране након боја. Грлили смо песмама једни друге, узносећи Богу све тешке сузе а вечерас је било и оних по мери Балкана најтежих, мушких.
Ој Косово, Косово земљо моја вољена....
Због поноса јунака,
Због славе српског рода,
Због среће девојака,
И Божјег благослова.
Ти недај да ти одем,
Без крста и без Славе,
Ти недај Видовдане
Да име ми нестане
Цвете мој.....
Даће Бог да нам сване Видовдан над Видовдане... .
Речи су неких од песама које смо чули.
Песма се чује и у Луганском музичком позоришту.
На почетку специјалне војне операције сви мушкарци који раде у позоришту су позвани на фронт. Жене у позоришту у знак подршке својим борцима написале су дивну песму Победнаyа (За Победу).
Имали смо, а и данас је тако, храбре визионаре спремне да на љубаван начин дарују Богом дате дарове за добробит. Погледајмо око себе и видимо све нас дивне људе који своје име и порекло тихо са поносом носимо да наша дела Сунце нежно обасјава. Рашчишћујмо реке живота свога, људског рода.
Бог нас чује
Устајмо Срби