Косово и Метохија
Некако, као да је дошло време у овим најблаже речено, чудним временима, да се читава Србија погледа у огледало и тамо види свој одраз, онакав какав он заиста јесте.
Без дотеривања и улепшавања, како смо навикли до сада, јер нам је тако увек било лакше. Као да смо сами себи увек били изнад свега и увек бирали за себе лакши пут, само из разлога зато што је лакши. А не и зато што је прави пут којим требамо једино и кренути, ма колико тежак био.
Пут за сваког од нас понаособ, као и за читаву Србију.
И док се мрачни облаци све више и више надвијају над Србијом, једна реч састављена од двеју речи, као да опомиње све Србе да никада не забораве своје корене и своје жртве које су дали током историје из прошлости, како би ова чудна реч и опстала. Како би одзвањала ходницима времена кроз нову историју коју исписујемо у овим временима, а која ће бити звезда водиља нашем роду у будућности која настаје.
Најчешће употребљавана реч у Србији као да се је улењила сама по себи. Скратили су је они који је стално користе у своју корист, а на уштрб Срба, све време радећи баш на њихову штету.
Иако се стално на баш тај исти народ позивају, делима нам казују да су непријатељи тог великог народа некада славних људи. Носећи имена и презимена народа коме наводно припадају, убедише тај исти народ да су са њима и исто, док су им дела све време потпуно супротна, као да из нашег народа нису.
А некада се је са поштовањем изговарало Косово и Метохија, од кога данас остаде само то Косово које се стидљиво провлачи, као да смо га украли, а не да нам је поверено од стране Бога на чување у свим и за сва времена.
И могли би све друге да кривимо због свега тога, а да у себи тражимо лажне жртве, али би требало да се запитамо само један делић секунде, да нисмо у свему томе и ми учествовали? Само из разлога што смо све време ћутали, док су нељуди од нас отимали оно наше најсветије. Оно што припада свима нама и што нас све везује у целину.
Косово и Метохија је неокрњен назив једног дела планете Земље, на коме је посејано семе Слободе и одрицања од материјалног света, са вером у Бога и боље сутра преко Небеског Царства.
Место на коме су Срби живели од вајкада и завете преко ове земље везивали са Богом.
Место старије и од мисли Срба који у овим поганим временима заборавише на своју најсветију земљу.
Прелепо место са србским именом, да нас подсећа све време одакле смо и од кога настали. Место на коме се сусрећу небо и земља.
И док се на Косову и Метохији милују небо и земља, опомињући овај народ да се врати коренима, овај народ себи усади мисли да о својој најбитнијој земљи више не треба ни да размишља. Већ да данас бити Србин значи желети и вредновати све оно што је кварно, али туђе, а заборавити све оно што је наше, а итекако вредно... Можда и највредније што поседујемо, ако изузмемо своју душу којом никако не треба трговати.
Сатанини синови и кћери убедише сељаке да се Косово у тракторе не сипа, а ону господу из града, да се Косово треба дати неким злим људима са Запада. Како би господа господовала негде тамо по Европи, са некаквим новонасталим нацијама, изродима нашег народа.
Нације које се прво изродише, а онда и тотално одродише, и заборавише све оно што је Србско. А онда ће господа без господства бити исто са њима, а све што треба је да се одрекну места где насташе њихове душе. И душе оних сељака којима су трактори данас битнији и милији од стварања њих као људи и народа.
Срби заокупљени својим личним проблемима и угађању само себи, избацише из својих срца и назив своје земље и завет са Богом. Из својих срца избацише и Бога, кога заменише материјалним стварима, којима се у овим смутним временима клањају и моле.
Заборавише све оно по чему су их некада препознавали људи из других народа и дођоше до тога да о њима други народи знају много више него они о самима себи.
Заборавише оно због чега их други народи некада назваше Славнима.
Док им све време Бог исцртава у знацима да и слепи виде, да се никада не треба одрећи онога што је саставни део њихове душе. Да се не само на речима, већ и срцем и мислима, Косова и Метохије не одриче не лако, него никада и никако. Низашта!
Да морају увек да знају да свака мрачна времена пролазе и да ће проћи, ма колико густ мрак био. А да после њих увек долази јутро и Сунце које ће засјати баш преко Косова и Метохије.
Да ће Косово и Метохија увек бити саставни део душе Срба, све док се и последњи међу њима не одрекне ове земље светаца, који некада овом земљом ходаше.
И данас, као вредне пчелице, они који се Србима лажно представише као Срби, раде на томе и улажу све своје могуће и немогуће напоре, како би ову свету земљу Срба од Срба и украли.
Смешећи се преко телевизора и новина, глумећи како су баш они оно што Србија најбоље има, све време раде у наставцима у корист злих људи са Запада... Да баш то Косово и Метохију ишчупају из срца родољуба који би морали да знају, да без овог дела наше земље, нестаће и наша срца.
Неће бити ни нас самих, уколико дозволимо да нам откину овај најбитнији део за опстанак нашег рода. А самим тим нестаће и наше душе, на које тотално заборависмо можда не данас, већ јуче.
Ми морамо схватити да постоје неки нељуди тамо негде далеко, који нам не желе добро, јер по својој природи они за добро и не знају! Не знају шта добро и значи!
И да уколико ми некоме не мислимо зло, да то не значи да не постоје чак и међу нама они који нас глуме, а нама зло и желе.
Морамо бити свесни тога у сваком моменту, да се много нељуди међу нама накотило и да желе да и нас повуку са собом, да нељуди налик њима и ми постанемо. На место које је резервисано само за њих, желе да тамо поведу и нас, како би им било лакше што тамо и не завршише само они.
А баш ће то Косово и Метохија бити та чудесна Србска реч састављена од двеју речи, која ће показати коме је место у земљи Србији, а коме место чак ни унутар те земље није. Свако онај који се макар у мислима одрекне земље светих људи са именом Косово и Метохија, која је Србима од Бога поверена на чување, осетиће на својој кожи гнев баш тог Бога.
Зато што је у име својих предака, својих потомака и своје лично име, уговор са Богом и раскинуо. Осетиће Правду која ће покосити и њега и његов пород, јер се одрекао ланца кога чврсто држаше његови преци, а он своју карику прекину зарад лажних овоземаљских интереса.
Страдаће свако ко се је одрекао светог места по завету, где Бог свакодневно проговара и опомиње на чудесне начине како ће и проћи свако ко окрене леђа Богу, а своје лице погано окрене Сатани.
Свако онај који се одсрби преко прихватања мисли непријатеља свог, као своје личне мисли, биће проклет до краја света и века.
Косово и Метохија се тичу свакога ко живи на овим просторима, јер је баш Бог људима који овде живе поверио на чување ову најскупљу земљу по његовим мерилима, а његова се мерила избројати не могу.
Свако онај који окреће главу од Косова и Метохије и прави се да не види шта нељуди раде у овим временима, где зло представише као пожељно и добро, а он то и прихвати, јер му је тако лакше, осетиће гнев Бога од кога ће горети кроз вечност која долази!
Сви су позвани и свако се пита, нико нема право да се одриче завета својих предака и да продаје макар и у себи, оно што његови преци и у његово име потписаше да никад предати неће, у временима која несташе заједно са нашим прецима.
Јер Косово и Метохија нису само речи које се могу продати за 30 сребрњака!
Косово и Метохија су најсветлија и најсветија Србска земља, без које Срба више бити неће. Земља која одржава сврху овог народа, који је од стране Бога и изабран да тај терет и носи, из разлога што једини тај терет може и да изнесе.
Земља која је везала наше душе преко завета, а преко душа смо и потписали да се тог завета никада одрећи нећемо. Све док и последњи Србин буде стајао чврсто, Косово и Метохија ће бити оно што је било, јесте и биће заувек:
Земља на којој су крвљу земаљског тела и душом својом божанском, наши преци потписали завет да ће ову најсветију земљу и чувати док време не престане да постоји.
А са тим временом једино Срби и имају право да нестану и престану да буду Срби. Једино на тај начин се овај завет и раскида. Заједно са својом најчистијом земљом, а та земља се зове одувек и заувек, Косово и Метохија. Увек и занавек, док Срби постоје. И док носе ово име од Бога им дато. Па како га будемо носили, тако нека нам будућност и суди.
Како мислимо о Косову и Метохији, нека нам тако и буде.
Сваком од нас.
Заувек!