Liderstvo doba budućeg

Na pomen izraza „lider“, verovatno se većina nas zgražava jer je taj izraz, trenutno, odrednica za (vrlo često) nametnute i korumpirane pojedince, čiji je zadatak da narod ili grupu ljudi, drže u pokornosti i upravljaju njima, najčešće na štetu ovih potonjih. Gde god je poltronizam i novac merilo određivanja nečijeg liderstva, tu nema sreće za one koji su njemu podređeni. Tako je bilo do sada. 

No, kako se truli antisistem polako ali sigurno razgrađuje, dok se na čvrstim temeljima gradi društvo novih – a zapravo starih i jedinih vrednosti, koje se zasnivaju na časti, dostojanstvu i etici, tako će i pojam „liderstva“ dobiti jedno, sasvim novo značenje.

Iz Jevanđelja znamo da je sam Hrist, kada su ga apostoli upitali: „Ko je među nama najveći?...“, umesto odgovora, bez reči, krenuo da im pere noge... Šta saznajemo iz ovakvog simboličnog čina?... „Najveći“ među ljudima je onaj, koji je spreman da im služi... Mnogi duhovni učitelji, takođe, govore o tome da je smisao života biti u službi drugima – i to nije izraz malodušnosti ili nepoštovanja sebe već spoznaja da smo svi mi JEDNO, „ćelije istog organizma“, kapi u istom okeanu ili deca Božja... Polazeći sa ovog gledišta i znajući nepromenljivi kosmički zakon, da sve što činimo drugima – činimo, zapravo, sebi – nije teško razumeti opravdanost iskrene potrebe služenja drugima, na svoju i opštu dobrobit...

E, upravo ovi postulati su temelj novog društva, čiji se koreni već naziru – društva u kome se vraća suverenitet narodu u celini i svakom čoveku pojedinačno. Suveren čovek ne treba „lidera“ opisanog na početku ovog teksta – a ni slugu. On želi i treba druge, takođe suverene, pojedince – gde će svaki od njih, na principu uvažavanja i svog i tuđeg dostojanstva, raditi ono što najbolje zna, na način koji će koristiti i njemu i zajednici u kojoj živi.

Stoga – ako govorimo o liderima u državi, državnoj upravi i slično – onda će se na tim mestima nalaziti najčasniji i najstručniji pojedinci, čiji je cilj i zadovoljstvo da rade stvari od velike važnosti na način, kojim će ispuniti interese i želje, kako pojedinca, tako i naroda u celini. Na ovakva mesta će – i jedino mogu – doći ljudi, koji su visoko osvešćeni, cenjeni u svojoj porodici i sredini na osnovu svojih dela i postupaka, koji mogu biti doprinos opštem blagostanju u sferi za koju su stručni i za koju se kandiduju. Ako znamo da takav jedan „lider“ dolazi na svoje mesto da bi bio u službi drugih – onda nestaje otpor i otuđenje jednih od drugih. Donošenje odluka nije usmereno ka ostvarivanju ličnih ambicija već ka najboljem ispunjenju potreba zajednice i društva u celini, pa će, kao posledica, postojati uzvratna sprega između „lidera“ i onih kojima on služi. Ta sprega može se ogledati u vidu povratnih informacija o postignutim učincima, novim idejama i predlozima, novonastalim potrebama i slično.

„Kada problemi svakog pojedinca postanu zajednički problem društva u celini, tada možemo govoriti o pravednom društvu.“ – smisao je reči koje je naš titular, dr Dušan Dunđer često govorio. On je, takođe, istakao da će društvo koje gradimo biti zasnovano na Hristovim (ne hrišćanskim) načelima. Dovoljne su ove dve rečenice da postane jasnija razlika između onoga što nestaje i onoga što nastaje.

Na kraju, bitno je istaći, da se „lideri“ neće nametati već će se „prepoznati“ i dobrovoljno izabrati iz sredine u kojoj žive i koja ih smatra dostojnim da služe društvu na najbolji način. Svako od tih, odabranih, neće imati vremenski neograničeno pravo da obavlja taj posao – tačnije, ostaće tu samo onoliko dugo, koliko je narod zadovoljan njegovim učincima. Ukoliko se neko od njih, svojim delovanjem, pokaže i dokaže izuzetnim – onda to može biti i dugotrajno. Sve je uslovljeno „povratnom spregom“ između kvaliteta služenja i stepena zadovoljenja potreba pojedinaca i društva.

Zato, dragi naši, budući lideri – pročistite svoja srca, podignite svoju svest i učvrstite stručna znanja, kako biste odgovorili velikim i humanim zadacima, koji vas očekuju u nastupajućem periodu izgradnje i obnove novog ljudskog poretka – po uzoru na naše pra-pradavne pretke, u slavu Roda i Tvorca našega!...

Autor
Snežana Manasijević