ЛИДЕРСТВО ДОБА БУДУЋЕГ.
На помен израза „лидер“, вероватно се већина нас згражава јер је тај израз, тренутно, одредница за (врло често) наметнуте и корумпиране појединце, чији је задатак да народ или групу људи, држе у покорности и управљају њима, најчешће на штету ових потоњих. Где год је полтронизам и новац мерило одређивања нечијег лидерства, ту нема среће за оне који су њему подређени. Тако је било до сада.
Но, како се трули антисистем полако али сигурно разграђује, док се на чврстим темељима гради друштво нових – а заправо старих и јединих вредности, које се заснивају на части, достојанству и етици, тако ће и појам „лидерства“ добити једно, сасвим ново значење.
Из Јеванђеља знамо да је сам Христ, када су га апостоли упитали: „Ко је међу нама највећи?...“, уместо одговора, без речи, кренуо да им пере ноге... Шта сазнајемо из оваквог симболичног чина?... „Највећи“ међу људима је онај, који је спреман да им служи... Многи духовни учитељи, такође, говоре о томе да је смисао живота бити у служби другима – и то није израз малодушности или непоштовања себе већ спознаја да смо сви ми ЈЕДНО, „ћелије истог организма“, капи у истом океану или деца Божја... Полазећи са овог гледишта и знајући непроменљиви космички закон, да све што чинимо другима – чинимо, заправо, себи – није тешко разумети оправданост искрене потребе служења другима, на своју и општу добробит...
Е, управо ови постулати су темељ новог друштва, чији се корени већ назиру – друштва у коме се враћа суверенитет народу у целини и сваком човеку појединачно. Суверен човек не треба „лидера“ описаног на почетку овог текста – а ни слугу. Он жели и треба друге, такође суверене, појединце – где ће сваки од њих, на принципу уважавања и свог и туђег достојанства, радити оно што најбоље зна, на начин који ће користити и њему и заједници у којој живи.
Стога – ако говоримо о лидерима у држави, државној управи и слично – онда ће се на тим местима налазити најчаснији и најстручнији појединци, чији је циљ и задовољство да раде ствари од велике важности на начин, којим ће испунити интересе и жеље, како појединца, тако и народа у целини.
На оваква места ће – и једино могу – доћи људи, који су високо освешћени, цењени у својој породици и средини на основу својих дела и поступака, који могу бити допринос општем благостању у сфери за коју су стручни и за коју се кандидују.
Ако знамо да такав један „лидер“ долази на своје место да би био у служби других – онда нестаје отпор и отуђење једних од других. Доношење одлука није усмерено ка остваривању личних амбиција већ ка најбољем испуњењу потреба заједнице и друштва у целини, па ће, као последица, постојати узвратна спрега између „лидера“ и оних којима он служи.
Та спрега може се огледати у виду повратних информација о постигнутим учинцима, новим идејама и предлозима, новонасталим потребама и слично.
„Када проблеми сваког појединца постану заједнички проблем друштва у целини, тада можемо говорити о праведном друштву.“ – смисао је речи које је наш титулар, др Душан Дунђер често говорио.
Он је, такође, истакао да ће друштво које градимо бити засновано на Христовим (не хришћанским) начелима. Довољне су ове две реченице да постане јаснија разлика између онога што нестаје и онога што настаје.
На крају, битно је истаћи, да се „лидери“ неће наметати већ ће се „препознати“ и добровољно изабрати из средине у којој живе и која их сматра достојним да служе друштву на најбољи начин.
Свако од тих, одабраних, неће имати временски неограничено право да обавља тај посао – тачније, остаће ту само онолико дуго, колико је народ задовољан његовим учинцима. Уколико се неко од њих, својим деловањем, покаже и докаже изузетним – онда то може бити и дуготрајно. Све је условљено „повратном спрегом“ између квалитета служења и степена задовољења потреба појединаца и друштва.
Зато, драги наши, будући лидери – прочистите своја срца, подигните своју свест и учврстите стручна знања, како бисте одговорили великим и хуманим задацима, који вас очекују у наступајућем периоду изградње и обнове новог људског поретка – по узору на наше пра-прадавне претке, у славу Рода и Творца нашега!...
Аутор
Снежана Манасијевић